U fokusu - Srbija

Korekcija ovogodišnjeg minimalca ili novi iznos od naredne godine

Ove godine minimalac je podignut u januaru, na 770 evra, a nova povišica u iznosu od 24 evra radnike sa minimalnim primanjima očekuje i u julu. U Srbiji se trenutno čeka na sednicu kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta gde će biti protumačen Zakona o radu, zbog različitih interpretacija odredbi u vezi sa usklađivanjem minimalne cene rada u istoj godini. Ako bude odlučeno da je tako nešto izvodljivo i po zakonu, onda se očekuje i nastavak pregovora između sindikata, poslodavca i države da li će minimalna zarada uopšte biti uvećana od polovine ove godine ili će iznos minimalca biti utvrđen ovog leta, ali za narednu godinu, i pored evidentne inflacije. Ipak, dosadašnji sastanci nisu iznedrili nikakvo konkretno rešenje, jer se od Unije poslodavaca očekuje da ispita stavove privrednika na tu temu, dok sindikati smatraju da je za korekciju cene minimalnog časa rada dovoljno samo to što je, recimo, inflacija u martu ove godine iznosili  oko 16 odsto. Traže da minimalna zarada odmah bude povećana, i to već od naredne plate, i to na 50.299 dinara, koliki je iznos poslednje zabeležene minimalne potrošačke korpe. Veruju da je to moguće i pored protivljenja Ministarstva finansija, posebno jer je i sam ministar lane ostavio mogućnost za korekcije minimalca u toku ove godine.

Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, priseća se da je posle sastanka SES-a sredinom septembra prošle godine, na konfereciji za novinare, ministar finansija priznao da država nije stavila tačku na 40.020 dinara koliko je tad utvrđen iznos minimalne zarade za 2023. godinu.

– Ostavio je kao mogućnost da se razgovara o usklađivanju visine minimalca još jednom u toku 2023, da bismo danas imali čvrst stav Ministarstva finansija kako na aktuelnim pregovorima ipak može samo da se govori o korekcijama koje će se odnositi na 2024. godinu – ističe Vuković i dodaje da su građani koji žive od minimalne zarade, a takvih je oko 400.000, već sada u zaostatku za jednu minimalnu zaradu, kada se to uporedi sa iznosima minimalne potrošačke kopre za prva četiri meseca ove godine.

– Već više od 43.000 dinara su radnici u zaostatku za prva četiri meseca ove godine, i to pod pretpostavkom da su i u martu i aprilu bili isti iznosi minimalne potrošačke korpe kao u februaru (50.299 dinara), a verovatno nisu. To znači da su za prva četiri meseca ove godine građani zaposleni na minimalcu primili oko 160.000 dinara, a više od 200.000 dinara su potrošili na minimalnu potrošačku korpu – objašnjava Vuković.

Podsetimo, minimalna zarada nije unapred fiksirana, već se određuje na osnovu minimalne cene rada i vremena provedenog na radu. Najveći minimalac od 42.320 dinara u ovoj godini radnici će primiti tri puta. Jedan je bio u martu, drugi je upravo majski, a treći ih čeka u avgustu. Dan manje u radnoj listi, po 22, imali su u januaru, a biće ga još u junu, oktobru i novembru sa zaradom od 40.480 dinara. Za jul, septembar i decembar ubeležiće po 21 dan rada i platu od 38.640 dinara, dok su april i februar bili meseci sa najtanjim buđelarom od 36.800 dinara zbog minimalnog broja radnih sati (160 sati).